Moje vrijeme
Grad me uvijek dočekivao drukčiji
kad sam mu se izdaleka umoran vraćao
Razmišljao sam šta to prolazi gradom
kad mene u njemu nema
Sad znam - prolazilo je vrijeme
Dok me zabrinjavao prostor
nisam znao za strah
a otkad sam shvatio šta to prolazi gradom
srah me da i ja nekome ne budem drukčiji
kad mi se umoran vrati izdaleka
Jer već mi je zaleglo na lice
Vidim
Ušlo mi u misao
Znam
I korake mi sapliće
Moje vrijeme
(Ponornica)
Nema komentara:
Objavi komentar