Dan se desio
Sve izrečene i pretpostavljane sumnje u savremenu poeziju, u njen smisao, aktuelnost i sudbinu, postaju besmislene u susretu sa stihovima Mile J. Čupić, koje je u knjizi Dan se desio objavio izvjesni izdavač Motovun 1985. godine, odmah nakon prerane smrti neobične pjesnikinje, koja je svoj udes snažno osjećala:
uz sanjiv miris tek pokošenog sumraka.
U rukama čuvamo susrete
za neki drugi mrak.
Mislim da književna kritika, ukoliko je, zapravo, uopšte ima, nije posvetila dužnu pažnju ovom u svakom pogledu vrlo posebnom djelu. A to je i logično, jer su ovi stihovi izvan i iznad svake kritike. Suvišno je ovdje raspravljati o književnom postupku, o formi, koja je, ipak ćemo to reći, savršena i u pojedinim pjesmama i u čitavom obimu. U svakom slučaju, ovo je jedinstven, neponovljiv, vrlo izgrađen lični pjesnički rukopis. Ali, ovdje se ne radi o formi nego o životu, o vrlo intimnom, lirskom, doslovnom pretvaranju života u riječi. Desila se poezija.
Malo znamo o porodici Čupić, da su živjeli u Beogradu, gdje se Mila i rodila 1960. godine, ali jedno vrijeme i u Tesliću, odakle nam je nakon skoro tri decenije od pojavljivanja sasvim slučajno i stigla ova neobična knjiga. Čudni su putevi knjiga i čovjekovih misli, razmjene tišina, o čemu je i Mila J. Čupić ostavila trag:
A ti okreneš nekad broj moje samoće,
dozoveš moje prisustvo u sebi moje misli.
Razgovaraš mi tišine.
Jer, kad nas sve izda, kad se sve objavi kao privid, čak i sam život, ostaje nada u susrete riječi, pošto je čovjek, prije svega, misao.
PRIVID
Ponovo izdaja.
A činilo se,
dugo već,
smrt nas zaobilazi.
Smejemo se.
Šta drugo
kad suncu smo okrenuti.
Šta drugo
kad krvarimo.
Pa opet –
izdaja.
I sam život
promucao
mlečne reči –
i sam život
- izdao nas.
II
Ako uopšte
negde ima reči
što čekaju moje
da zagrljene
čekaju nove
i ove opet
nadaju se
drugim,
ako reči
mogu treptajem
u molitvu da prerastu,
ako život
i nije svud okolo,
ako sve ovo
i nije u nekoj vezi,
svejedno – u smrt zagledana,
raširenih ruku –
čekam nebo da padne.
Želeo sam da vas pitam da li možda znate gde bih mogao da nađem više biografskih podataka o pesnikinji?
OdgovoriIzbrišiDanas je inače, ako ne grešim, tačno 29 godina od njene smrti.
Ono što ja znam, pročitao sam u toj knjizi, koja mi je samo privremeno bila pri ruci. A, pored onoga što sam u tekstu naveo da je rođena 1960. godine u Beogradu, mogu još,po sjećanju na podatke iz knjige, da dodam da je bila najbolja učenica XIII beogradske gimnazije, da je diplomirala književnost u Beogradu, da je pjevala u nekom beogradskom horu (mislim "Krsmanović"), s kojim je proputovala Ameriku i mnoge druge zemlje, da je prevodila sa engleskog i da je 1984. umrla u Londonu, gdje je bila na liječenju. Pretpostavljam da se knjiga, koju je priredila njena majka Zdenka, koja i danas živi u Beogradu, može naći u Narodnoj biblioteci Srbije. Jeste, u pravu ste, danas je ta tužna godišnjica.
OdgovoriIzbrišiHvala na odgovoru.
IzbrišiSlucajno sam naisao na ovaj prikaz Miline knjige koji me je duboko dirnuo ali i obradovao. Ukoliko vas jos nesto zanima o Mili ili o samoj porodici Cupic, molim Vas da mi se slobodno obratite a ja cu pokusati da Vam odgovorim na pitanja, ukoliko budem znao. Hvala Vam jos jednom na ovom pokusaju da se Milini stihovi otrgnu od zaborava.
OdgovoriIzbrišiPrijateljski pozdrav
Stojan Cupic
U studenskim danima (pre 20 godina) sam imao priliku da citam "Den se desio". Knjiga me je zaista dirnula.
OdgovoriIzbrišiDa li negde moze da se nadje da se kupi? Ili elektronsko izdanje ? Ili bilo sta iz nje...
Nasao sam u sveskama neke odlomke;
- Docekati zoru, Odsutnost bih tvoju metkom sahranila, Javljam ti se sa oblaka, Pisano ocima tvojim.
Voleo bih da nadjem vise...
Srdacan pozdrav,
Zivanic Dejan, Kladovo
Ne znam. Žao mi je.
IzbrišiUskoro, 18. januara, biće 30 godina od odlaska iz života ove zanimljive sjajne pjesnikinje. Mislim da ću tada biti u prilici da objavim još neke njene pjesme.
IzbrišiPostovani gospodine Stanisicu,
OdgovoriIzbrišihvala vam na lepom prikazu Miline poezije.
Moja majka Draginja i Milin otac Jakov su bili rodjeni brat i sestra. S Milom sam u detinjstvu i ranoj mladosti bio veoma blizak (tri godine sam mladji od nje) a onda ju je bolest odnela i ostavila neutesne Miline roditelje i sestru, a i nas rodbinu i brojne prijatelje.
Mila je pevala u kulturno-umetnickom drustvu "Abrasevic" i proputovala mnoge zemlje. Svuda, u svakom drustvu bila trazena, prihvacena i voljena, svuda su njeni humor, recitost i stavovi privlacili i plenili.
U Beogradu zive Milina majka Zdenka i sestra Olga. Zdenka Cupic, moja ujna, mi je i rekla za vas blog i paznju koju ste posvetili Milinoj poeziji.
Petar Cupic-Vojnovic
pera@free.fr
Hvala Vama što ste na najljepši način dopunili naša saznanja o sjajnoj i zauvijek mladoj pjesnikinji.
Izbriši