A GODINE UPRAVO PROLAZE

A GODINE  UPRAVO PROLAZE

Našao sam ovu staru metalnu kutiju za cigarete, tabakeru. Na njenoj unutrašnjoj strani suvom olovkom piše:

„Сердце в будущем живёт,

Настоящее уныло,

Всё продёт,  а что пройдёт,

То будет мило.“

To je one noći zapisao moj drug, s kojim sam tada služio vojni rok u JNA, a upravo smo ispraćali 1959. godinu.

Nisam siguran da je moj drug doslovno citirao Puškina, naveo ga je onako kako ga je on zapamtio iz nekih dalekih i davnih školskih klupa, a ja sam te stihove takve prihvatio. I sad se mogu takvi pročitati na ovoj metalnoj kutiji za cigarete i u mom pamćenju, kao i u mom preslobodnom prevodu na drugoj strani kutije:

„Srce je u budućnosti koja će da dođe,

U sadašnjosti nije blago,

Sve će proći, a što prođe,  

Biće drago.“

Tako smo se tješili. „Sve će proći, a što prođe…“

I prošlo je. Toliko toga je prošlo. Više od pola onog vijeka i petinu ovog prenijeli smo na ove obale. Mnoga od tih davnih, nekad i vrlo teških dešavanja, postala su  nam  draga.

I sad se tako tješimo. Jer, i mi ćemo proći.

NEKA VAM U NOVOJ GODINI BUDE DRAGO I ONO ŠTO ĆE TEK DA DOĐE !