ZVIJEZDA NAD PONOROM

 

A evo jednog kratkog teksta Ranka Pavlovića o novoj poetskoj knjizi „Zvijezda nad ponorom“, objavljenog na fejsbuku

 

15. јануар у 09:21  ·

 

НЕПРЕСАХЛО ВРЕЛО ПАВЛА СТАНИШИЋА

 

Када неко ко од ране младости живи са поезијом и исписује стихове, а своју шесту пјесничку збирку („Звијезда над понором“, „Чигоја“, Београд) објављује пред крај 2020. године, са више од осамдесет претурених преко главе, то може да значи само једно – он пише искључиво онда када га нађе пјесма, истискује је из сопства, брусећи сваки стих. Мада у једном версу пјева о плићацима пресахлих снова, врело инспирација Павла Станишића (који ме истински обрадовао овим даром) није нимало пресахло. То би потврдила свака пјесма из збирке „Звијезда над понором“,  али мене су посебно дотакле ове три које желим да подијелим са ФБ пријатељима.

Прије тога само да кажем да је Станишић рођен у Црквицама, Бока которска, а да је у Добој стигао у раној младости и, оставши привржен овом граду, у његовом и културном животу овог краја и ширег подручја, оставио и оставља дубок траг.

 

 

Павле Станишић

 

ОСЛОБОЂЕНА МИСАО

И ако нам је одузет ум

и ако смо осуђени на вријеме

утамничени у судбину

и ако смо од планете направили

бувљу пијацу

по којој се играмо лопте и ратова

затровани храном и телевизијом

опчињени лажним новчаницама

и слободом недостижном и све даљом

још трајемо док плачемо пјевајући

јер

поезија је ослобођена мисао.

 

СУША

Иза седам гора и планина високих

иза седам дубоких мора и вјекова

остала су лебдећа утврђења опасана мраком

из којег пријетећи штрче торњеви са украсима смрти

на прилазима бијесне ријечи

хране се слабашним мислима

што одрастају по плићацима пресахлих снова

а уоколо провалија и мук

Пресушиле су бајке

 

КАСНО ЈЕ

Био сам бржи од дана

али ме престигао

док си ме ти задржавала

Дани су гледали у моја леђа

а сад ја гледам

у њихове ноћи