26.9.11

Poezija, 35

Zalazak


Bezbroj iskrenih večeri,
olujnih noći, vjetrova, kiša,
naivnih svitanja...
razbilo mi se o prozore,

ostavljajući krvave tragove
po mojim pogledima na svijet.
Pokušao sam, dakle, i taj život
pjevajući i plačući zloglasnom Dolinom.

I, eno, blijede mi velika ogledala budućih proljeća
žarne boje zalazaka, rastanaka, horizonti.
a i ja već postajem nejasan
u plavim dalekim projekcijama.
                                                     (Evropa za uspomenu)

3 komentara:

  1. Shvatio sam, poodavno,da se u ovakvim situacijama,kada se isčitava izvrsna poezija, nema šta reći,osim,možda,da svaki stih ove pjesme je jedna velika priča...

    (štam.gr. u predz.redu POSTAJE(a)M)

    OdgovoriIzbriši
  2. A šta tek reći na ovakav komentar? Izuzetno je zadovoljstvo saznanje da još neko razumije tvoju poeziju i tvoja razmišljanja uopšte.

    OdgovoriIzbriši