Vislava Šimborska

Jednog od nedavno prošlih dana u Krakovu je u dubokoj starosti umrla Vislava Šimborska, pjesnikinja iz plejade sjajnih poljskih pjesnika prošlog i ovog vijeka.

Ostavila je poeziju kojoj ćemo se još dugo vraćati. Čitaoci dobojske Alternative bili su u prilici da u ovom listu još 1996. godine pročitaju poneku njenu pjesmu, između ostalih i ovu:

Terorist, on gleda

Bomba će eksplodirati u kafani u trinaest i dvadeset.

Sada je tek trinaest i šesnaest

Neki će još stići da uđu, 

Neki da izađu.

Terorist je već prešao na drugu stranu ulice.

Ta razdaljina štiti ga od svakog zla,

a prizor - kao u bioskopu:

Žena u žutom žaketu, ona ulazi,

Čovek s tamnim naočarima, on izlazi,

Mladići u farmerkama, oni razgovaraju, 

Trinaest i sedamnaest i četiri sekunda. 

Onaj niži ima sreće i seda na skuter, 

a onaj viši ulazi.

Trinaest i sedamnaest i četrdeset sekundi.

Devojka, ona ide, sa zelenom trakom u kosi.

Samo što je onaj autobus odjednom zaklanja.

Trinaest i osamnaest.

Nema više devojke.

Je li bila tako glupa i ušla, ili nije, 

to će se videti kad budu iznosili.

Trinaest i devetnaest,

Nekako niko ne ulazi.

Zato još izlazi jedan debeli ćelavi.

Ali eno, kao da nešto traži po džepovima i

u trinaest i dvadeset bez deseet sekundi

on se vraća po te svoje bedne rukavice.

Trinaest i dvadeset.

Vreme, kako se ono vuče.

Valja sada.

Još ne sada.

Da, sada.

Bomba, ona eksplodira.
                                               (Prema prevodu Petra Vujičića)

U pjesmi Pisanje biografije piše da je značajnije navesti koje odlikovanje si dobio nego za šta si ga dobio. Uvažavajuću ovu ironičnu poruku, ipak ćemo navesti da je 1996. godine Šimborska dobila Nobelovu nagradu. U nekom od narednih postova svakako ćemo ovdje postaviti još poneku pjesmu Vislave Šimborske.