Neki od cijenjenih posjetilaca ovog bloga izrazili su zanimanje za poljskog pjesnika Ježija Harasimoviča (1933-1999), čije smo stihove iz pjesme Bliži se jesen citirali u postu Antologija (25. 10). Tim povodom, evo, objavljujemo tu pjesmu u prevodu Petra Vujičića.
***
Bliži se jesen
Evo Lešek već se bliži jesen
Već i trideseta i proseda griva
I stalno je čovek prepušten milosti metafore
I stalno za svet beznačajni divljak
I deklamuje se taj život na maloj sreskoj sceni
Ponekad kroz novine pesmica ko vrabac proleti
I prvi se za mršavu isplatu guramo
A za nas ionako veći na Olimpu sedi
I tako Lešek bliži se jesen
Postajemo ravnodušni s rutinom prolaze i sanje
O drugačije sam video te naše lovore i želje
I drugačije taj život što svetu nešto mrmlja u svitanje
***
Pjesma je iz Harasimovičeve zbirke Blizu je jesen (1963), koja, kako piše P. V., donosi jedan novi ton, "ton crnog nezadovoljstva sobom i svetom oko sebe, ton sumnje, gorčine i oštre autoironije..."
Jesenje sličice
OdgovoriIzbrišiTumarao je kroz park izgubljen, sav zanesen
Ugleda iznenađen ispred sebe uvenuli list žut…
Vjetar piri, skupio se, dolazi polako jesen!
Okrenuo se i vidio da je zameo njegov put!
Drhteći, podignuo je glavu, što se to zbiva?
Ne bi trebalo biti tako, još je jesen rana…
Sirotan neki, proklinje klimu da je ona kriva
No, spasit će ga od hladnoće, otkinuta grana!
Vidio je pokraj sebe dvoje zaljubljenih, stoje…
Prepiru se oko nečeg, al' se ipak strasno grle!
Stežu jedno drugo, ljubomorni, rastanka se boje,
Uvjeravaju žučno da nešto brže ka sreći hrle…
Opazio je svoju voljenu uplakanu, malo dalje
Išla je skrušeno, tužna, pogledom punim nade…
Stani ljubavi! Sudbina te naša, meni sada šalje,
Budimo jedno! Vrijeme nepovratno sreću krade!
Svemirko