A GODINE UPRAVO PROLAZE
Našao
sam ovu staru metalnu kutiju za cigarete, tabakeru. Na njenoj unutrašnjoj
strani suvom olovkom piše:
„Сердце
в будущем живёт,
Настоящее уныло,
Всё продёт, а что пройдёт,
То будет мило.“
To
je one noći zapisao moj drug, s kojim sam tada služio vojni rok u JNA, a upravo
smo ispraćali 1959. godinu.
Nisam
siguran da je moj drug doslovno citirao Puškina, naveo ga je onako kako ga je
on zapamtio iz nekih dalekih i davnih školskih klupa, a ja sam te stihove takve
prihvatio. I sad se mogu takvi pročitati na ovoj metalnoj kutiji za cigarete i
u mom pamćenju, kao i u mom preslobodnom prevodu na drugoj strani kutije:
„Srce
je u budućnosti koja će da dođe,
U
sadašnjosti nije blago,
Sve
će proći, a što prođe,
Biće
drago.“
Tako smo
se tješili. „Sve će proći, a što prođe…“
I prošlo
je. Toliko toga je prošlo. Više od pola onog vijeka i petinu ovog prenijeli smo
na ove obale. Mnoga od tih davnih, nekad i vrlo teških dešavanja, postala su nam
draga.
I sad se
tako tješimo. Jer, i mi ćemo proći.
NEKA VAM U
NOVOJ GODINI BUDE DRAGO I ONO ŠTO ĆE TEK DA DOĐE !
