17.2.21

ZVIJEZDA NAD PONOROM (3), SAMOĆA

 A ako nekada nekoga bude zanimala i moja SAMOĆA, može je naći i na mom FB profilu 22. aprila 2019. godine u ovom obliku:

Pavle Stanisic

22. април 2019.  · 

Подељено са Ваши пријатељи

SAMOĆA

Svi su otišli

i ostavili me samog

I ja ću otići

i samog ću sebe ostaviti


6.2.21

 

ODBRANA ZVIJEZDE NAD PONOROM

 

Jeste, malo je bilo reagovanja na pojavu moje posljednje knjige poezije „Zvijezda nad ponorom“. Istina, malo je onih do kojih je stigla, ali mnogi su bili u prilici da se upoznaju sa pjesmama koje su u knjizi.

 

One su objavljivane na mom profilu u facebooku, na mom blogu ili na prvom slovenačkom književnom portalu Locutio, kao i na nekim italijanskim portalima, a mnoge su poslužile Aleksi Blagojeviću da napravi i objavi videa na YouToube. Tako, na primjer, naslovna pjesma „Zvijezda nad ponorom“ objavljena je na mom blogu 04. 06. 2010. godine (htt://pavlestanisic.blogspot.com) i od tada, pa sve do 23. 10. 2019, kada je tu  objavljena, čini mi se, najznačajnija pjesma „Vijek“, a i kasnije, mogu se na tom blogu pročitati skoro sve pjesme iz ove knjige.

 

Toliko mogu reći u odbranu moje Zvijezde, ali mogu i navesti jednu pjesmu koja objašnjava i sve druge.

 

PJESMA VREMENA

 

Mi pjevamo mi cvjetamo

na uzdasima

 

onih kojih više nema

 

Različite smo riječi

jedne misli

 

uzdah vremena


3.2.21

ZVIJEZDA NAD PONOROM (2)

 A Đorđo Vasić na fejsbuku je 17.decembra 2020. postavio ovo:

Звијезда над понором, Павла Станишића,

Била ми је изузетна част да сам као технички уредник дао свој мали допринос настанку овог књижевног бисера једног великог човјека, хуманисте, књижевника и ерудите - нашег драгог Бате, Павла Станашића. Био је то мој мали допринос и помоћ човјеку који као да је на животном задатаку да усрећује људе и свакога с ким дође у додир - лично или својим књижевним дјелом. Мени је помогао да ступим на преводилачке и књижевне стаззе и срећан сам да сам добио прилику да се бар мало одужим.




ZVIJEZDA NAD PONOROM

 

A evo jednog kratkog teksta Ranka Pavlovića o novoj poetskoj knjizi „Zvijezda nad ponorom“, objavljenog na fejsbuku

 

15. јануар у 09:21  ·

 

НЕПРЕСАХЛО ВРЕЛО ПАВЛА СТАНИШИЋА

 

Када неко ко од ране младости живи са поезијом и исписује стихове, а своју шесту пјесничку збирку („Звијезда над понором“, „Чигоја“, Београд) објављује пред крај 2020. године, са више од осамдесет претурених преко главе, то може да значи само једно – он пише искључиво онда када га нађе пјесма, истискује је из сопства, брусећи сваки стих. Мада у једном версу пјева о плићацима пресахлих снова, врело инспирација Павла Станишића (који ме истински обрадовао овим даром) није нимало пресахло. То би потврдила свака пјесма из збирке „Звијезда над понором“,  али мене су посебно дотакле ове три које желим да подијелим са ФБ пријатељима.

Прије тога само да кажем да је Станишић рођен у Црквицама, Бока которска, а да је у Добој стигао у раној младости и, оставши привржен овом граду, у његовом и културном животу овог краја и ширег подручја, оставио и оставља дубок траг.

 

 

Павле Станишић

 

ОСЛОБОЂЕНА МИСАО

И ако нам је одузет ум

и ако смо осуђени на вријеме

утамничени у судбину

и ако смо од планете направили

бувљу пијацу

по којој се играмо лопте и ратова

затровани храном и телевизијом

опчињени лажним новчаницама

и слободом недостижном и све даљом

још трајемо док плачемо пјевајући

јер

поезија је ослобођена мисао.

 

СУША

Иза седам гора и планина високих

иза седам дубоких мора и вјекова

остала су лебдећа утврђења опасана мраком

из којег пријетећи штрче торњеви са украсима смрти

на прилазима бијесне ријечи

хране се слабашним мислима

што одрастају по плићацима пресахлих снова

а уоколо провалија и мук

Пресушиле су бајке

 

КАСНО ЈЕ

Био сам бржи од дана

али ме престигао

док си ме ти задржавала

Дани су гледали у моја леђа

а сад ја гледам

у њихове ноћи

21.1.21

ŠTA SE DEŠAVA SA NAŠOM KNJIŽEVNOŠĆU

Šta se, zapravo, dešava sa našom poezijom, na primjer? Da li to uopšte nekoga zanima? Gdje je stala na čudnim putevima postmodernizma ili moderne? Možda ja nisam u toku. Možda se neko ozbiljno bavi tim pitanjima, a do mene stižu samo neke kvantitativne odrednice o tome koliko je ko, na primjer, knjiga objavio, pjesama ili priča napisao, pa se na osnovu toga valjda prosuđuje kvalitet  nečije umjetnosti. Ne upuštajući se dublje u analize stanja u ovoj oblasti, podsjetiću samo na neke činjenice, koje bi nam u ovim situacijama izgledale čudno.

Koliko je ta kvantitativna ocjena besmislena najbolje svjedoči primjer Milana Rakića. Ako bismo sudili po pomenutim kriterijima, jedan od naših najznačajnijih pjesnika slabo bi prošao. Za svog života napisao je 64 pjesme. Samo! Ali svaka je bila antologijske vrijednosti. I mnoge su se i našle u vrlo ozbiljnim antologijama. Mnoge od tih pjesama dobro su znali oni koji su se bavili književnošću. Isidora Sekulić  je smatrala da bi trebalo napraviti neko malo izdanje njegovih pjesama, knjižicu koju bi mnogi pismeni ljudi uvijek imali u džepu.  Uz sve to, Rakić je bio reformator stiha, ali i stvaralačke discipline.

U vrijeme Šantića, Rakića i Dučića naša poezija, oslonjena na realističke promjene koje je uveo Vojisdlav Ilić i zahtjeve moderne,  po ocjenama mnogih znalaca, bila je prvi put  na nivou najviših dometa evropskog pjesništva. A danas naši pjesnici pišu o sebi, o svojim veličinama. Šta se to sa poezijom dešava?

Ništa neobično. Opšti pad gotovo svih društvenih vrijednosti, o kojem svjedočimo, nije zaobišao ni književnost. Što toga prije postanemo svjesni, prije ćemo ponovo dostići one vrijednosti koje su značile, a i treba da znače, bitne odrednice života.

 

16.12.20






Ovih dana izlazi iz štampe moja knjiga poezije Zvijezda nad ponorom. Istina, skoro čitava je već objavljena na mom blogu i nekim drugim blogovima posljednjih deset godina. 
Ovo izdanje priredio je i tehnički u cijelosti obradio prijatelj iz Maglaja i Toronta pisac i prevodilac Đorđo Vasić. 

17.10.20

 

Ilustracija

 

Još sam u onoj noći

u koju smo pali

kad su nam dane raznosili

vjetrovi nerazumni

u ovoj tamnoj dubokoj pećini

koju smo nazivali snom

po čijim sam zidovima

urezivao tvoj lik

kao ilustraciju

za buduću opštu istoriju tuge