ZVIJEZDA NAD PONOROM (3), SAMOĆA

 A ako nekada nekoga bude zanimala i moja SAMOĆA, može je naći i na mom FB profilu 22. aprila 2019. godine u ovom obliku:

Pavle Stanisic

22. април 2019.  · 

Подељено са Ваши пријатељи

SAMOĆA

Svi su otišli

i ostavili me samog

I ja ću otići

i samog ću sebe ostaviti

 

ODBRANA ZVIJEZDE NAD PONOROM

 

Jeste, malo je bilo reagovanja na pojavu moje posljednje knjige poezije „Zvijezda nad ponorom“. Istina, malo je onih do kojih je stigla, ali mnogi su bili u prilici da se upoznaju sa pjesmama koje su u knjizi.

 

One su objavljivane na mom profilu u facebooku, na mom blogu ili na prvom slovenačkom književnom portalu Locutio, kao i na nekim italijanskim portalima, a mnoge su poslužile Aleksi Blagojeviću da napravi i objavi videa na YouToube. Tako, na primjer, naslovna pjesma „Zvijezda nad ponorom“ objavljena je na mom blogu 04. 06. 2010. godine (htt://pavlestanisic.blogspot.com) i od tada, pa sve do 23. 10. 2019, kada je tu  objavljena, čini mi se, najznačajnija pjesma „Vijek“, a i kasnije, mogu se na tom blogu pročitati skoro sve pjesme iz ove knjige.

 

Toliko mogu reći u odbranu moje Zvijezde, ali mogu i navesti jednu pjesmu koja objašnjava i sve druge.

 

PJESMA VREMENA

 

Mi pjevamo mi cvjetamo

na uzdasima

 

onih kojih više nema

 

Različite smo riječi

jedne misli

 

uzdah vremena

ZVIJEZDA NAD PONOROM (2)

 A Đorđo Vasić na fejsbuku je 17.decembra 2020. postavio ovo:

Звијезда над понором, Павла Станишића,

Била ми је изузетна част да сам као технички уредник дао свој мали допринос настанку овог књижевног бисера једног великог човјека, хуманисте, књижевника и ерудите - нашег драгог Бате, Павла Станашића. Био је то мој мали допринос и помоћ човјеку који као да је на животном задатаку да усрећује људе и свакога с ким дође у додир - лично или својим књижевним дјелом. Мени је помогао да ступим на преводилачке и књижевне стаззе и срећан сам да сам добио прилику да се бар мало одужим.

ZVIJEZDA NAD PONOROM

 

A evo jednog kratkog teksta Ranka Pavlovića o novoj poetskoj knjizi „Zvijezda nad ponorom“, objavljenog na fejsbuku

 

15. јануар у 09:21  ·

 

НЕПРЕСАХЛО ВРЕЛО ПАВЛА СТАНИШИЋА

 

Када неко ко од ране младости живи са поезијом и исписује стихове, а своју шесту пјесничку збирку („Звијезда над понором“, „Чигоја“, Београд) објављује пред крај 2020. године, са више од осамдесет претурених преко главе, то може да значи само једно – он пише искључиво онда када га нађе пјесма, истискује је из сопства, брусећи сваки стих. Мада у једном версу пјева о плићацима пресахлих снова, врело инспирација Павла Станишића (који ме истински обрадовао овим даром) није нимало пресахло. То би потврдила свака пјесма из збирке „Звијезда над понором“,  али мене су посебно дотакле ове три које желим да подијелим са ФБ пријатељима.

Прије тога само да кажем да је Станишић рођен у Црквицама, Бока которска, а да је у Добој стигао у раној младости и, оставши привржен овом граду, у његовом и културном животу овог краја и ширег подручја, оставио и оставља дубок траг.

 

 

Павле Станишић

 

ОСЛОБОЂЕНА МИСАО

И ако нам је одузет ум

и ако смо осуђени на вријеме

утамничени у судбину

и ако смо од планете направили

бувљу пијацу

по којој се играмо лопте и ратова

затровани храном и телевизијом

опчињени лажним новчаницама

и слободом недостижном и све даљом

још трајемо док плачемо пјевајући

јер

поезија је ослобођена мисао.

 

СУША

Иза седам гора и планина високих

иза седам дубоких мора и вјекова

остала су лебдећа утврђења опасана мраком

из којег пријетећи штрче торњеви са украсима смрти

на прилазима бијесне ријечи

хране се слабашним мислима

што одрастају по плићацима пресахлих снова

а уоколо провалија и мук

Пресушиле су бајке

 

КАСНО ЈЕ

Био сам бржи од дана

али ме престигао

док си ме ти задржавала

Дани су гледали у моја леђа

а сад ја гледам

у њихове ноћи