Luda sreća
Ne mogu da to ne priznam,
bez obzira na tugu koja me kao crna slutnja
ni u snu nije ostavljala:
kroz život me pratila luda sreća.
Od onoliko mladih uholaža, žednih i gladnih,
koje su mi prošle pored glave,
ni jedna, baš ni jedna ne svrati na gozbu,
jer sve su imale preča posla tada, a ja ludu sreću.
Koliko je otrovnica, zmija i drugih stvorenja
spremnih da ubijaju nesrećne,
odustalo od zlih namjera u posljednjem trenutku
pri susretu sa mnom.
Od bezbroj metaka raznih oružja,
kalibara i namjena,
koji su prozujali mojim predjelima,
nijedan se nije u meni zaustavio.
Promašile su me mnoge bombe,
obične i atomske,
neke tek za koji minut, neke za kilometar,
a sve za život.
Više puta uz ludu sreću sam umakao
gromovima, munjama, vlastitoj ruci i pameti,
a, zahvaljujući njoj, uz sve normalne nesreće,
preživio sam i sreću.
Nema komentara:
Objavi komentar