Nedavno sam u novinama čitao o neobičnom eksperimentu "Vašington posta". Jednoga juta pred jednom vašingtonskom metro stanicom pojavio se čovjek sa violinom i počeo da svira. Ljudi su prolazili, pogledali bi ga, a neko bi mu dobacio i dolar. Niko se nije ni za trenutak zaustavio. A on je svirao 45 minuta i za to vrijeme pored njega je prošlo hiljadu ljudi. Kad je završio, pokupio je 32 dolara, koliko mu je bilo udijeljeno.
Međutim, niko nije znao da je to Džošua Bel, najveći živi umjetnik na svijetu, svirao Baha, odnosno, jednu od najveličanstvenijih kompozicija ikad napisanih, da je u njegovim rukama bila Stradivarijeva violina, vrijedna 3,5 miliona dolara, da je tih dana tom muzikom ispunjavao i najveće sale uz ulaznice od 100 do 1.500 dolara i da je do karte bilo teško doći.
Neobičan eksperiment koji mnogo govori, a ima, čini mi se, i neke daleke veze sa naša dva ranija posta. Istina, kod nas to ne bi ni bio eksperiment, kod nas je to svakodnevna pojava.
Pored čega sve prolazimo!?
Ništa neobično. Mediokritetstvo je oblik svesti. Razlika između nas (mislim na prostor ex YU, preciznije na prostor jezika kojim se koristimo a koji ima čak četiri imena - ima se, može se!)i drugih civilizovanih sredina je "samo" u tome što je kod njih ideal vrhunska vrednost, ma šta to značilo, a kod nas upravo mediokritetstvo ili nešto još niže. Dokaz tome su književne nagrade koje se dodeljuju diljem pomenutog prosora. E, sad: šta činiti? Ništa. I onako će sve to pokriti "snjegovi, šaš i ruzmarin". (Da ostanem na razini tvojih razmišljanja.) A sada, malo cinizma: Kakav je to umetnik koji je shvaćen još za života!? Ne ide to, brate, ni kod drugih baš lako, a nekmoli kod nas. Zato, Bato, (vidi rime!) ne beri brige. Što se mene tiče, već sam odabrao park u kome će stajati moja bista. Koju, naravno, neću videti. (Da budem do kraja na razini svog cinizma.)
OdgovoriIzbrišiSada ozbiljno (pod uslovom da se ovo iznad smatra neozbiljnim): Tvoj blog unosi vedrinu, bez obzira na sumornost nekih od postavljenih teza, samom činjenicom da još ima "zanesenjaka" koji veruju u lepu reč, razmišljaju i promišljaju stvari koje drugima nisu ni na rubu pameti. Ovo poslednje (pamet) je jedina stvar na svetu koju svi misle da imaju. 'Ajd, dosta za sada. Pozdrav i čekam nastavak.